Kada i kako dijete prihvata boje: Podstaknite ih ali ne očekujte mnogo prije treće godine

 Kada i kako dijete prihvata boje: Podstaknite ih ali ne očekujte mnogo prije treće godine

Foto: Bebac.com

Kako se razvija dečije vizuelno opažanje? U kom uzrastu dete uočava, a kada razlikuje boje? Ova i brojna druga pitanja postavljaju roditelji koji pomno prate razvoj svog deteta.

,,Velike stvari se urade pomoću brojnih manjih stvari povezanih zajedno” rekao je veliki slikar Vinsent Van Gog. Te velike stvari su i prva ,,mala“ dečija saznanja, jer zajedno čine veliki korak ka dečijem shvatanju sveta oko sebe i pravilnom razvoju. Kreativnost i umetničko izražavanje je krucijalno u odrastanju dece posebno u uzrastu od 18 meseci do 7. godine – za sajt Trudnoća i zdravlje objašnjava akademski slikar Ana Gemaljević, prof. likovne kulture i koordinator dečije likovne radionice, prenosi portal Žena.rs.

  • Beba u prvom mesecu povremeno može da fokusira pogled. Nijanse boja i boje ne razlikuje, a pridaje značaj jedino jakim kontrastima poput crno-bele kombinacije. Narednih meseci počinje da zadržava pogled na jednom predmetu. To primećujemo kada pogledom prati kretanje jednog predmeta i raduje se predmetu koji joj je poznat.
  • Od šestog do dvanaestog meseca beba razlikuje boje, ali ne razume sam smisao boja. U tom periodu dečijeg razvoja još nije razvijeno asocijativno povezivanje. Detetu možete reći da je lopta plave boje, ali dete usmerava pažnju na naziv predmeta, a ne na boju i druge karakteristike predmeta… Opaža samo predmet koji vidi i o kom govorite i ne uočava da istih boja mogu biti i još neki predmeti. Pokušajte da iste predmete deci demonstrirate u različitim bojama, kako bi deca usmerila pažnju na boje.
  • Posle godinu dana, korišćenjem drvenih bojica deca dolaze do saznanja o bojama oko sebe. Dopustite detetu da samo bira bojice koje želi i govorite mu koje je boje odabralo za prve grafomotoričke poteze. Pisali smo o značaju izbora boja deteta kao indikatoru psihološkog razvoja mališana. Neka povlači linije različitim drvenim bojicama ili uz nadzor roditelja meša vodene boje po papiru. To su prvi istraživački potezi bebe i roditelja ka novim opažajima.

„Kao deo kognitivnog razvoja deteta imenovanje boja se odvija kroz nekoliko faza. Dete oko treće godine razlikuje i razvrstava predmete po bojama, a potom ih imenuje. Najpre uočava crvenu i žutu, a zatim plavu i zelenu… Postepeno ga upoznajte sa bojama, najpre sa osnovnim. Izaberite prvo jednu boju i kada savlada imenovanje prepoznate boje, uključite drugu boju… Pogodno je da to radite i kroz crtanje i kroz svakodnevne aktivnosti tokom šetnje, igranja. Možete detetu da govorite i usmeravate njegovu pažnju da je na primer cveće u parku žute boje, da je žuta torba ili auto u blizini… Dete tako razvija percepciju o toj boji i pored prepoznavanja imenuje boje. Tokom igre sa mališanom predložite da spajate samo elemente koji su recimo plave boje. Razgledajte slikovnicu i razgovarajte sa detetom o bojama koje uočava na ilustracijama… “ savetuje sagovornica.

To su samo neki od načina da dete podstaknete da uočava i imenuje najpre osnovne boje, kasnije izvedene boje i nijanse boja.

Prepoznavanje boja ujedno razvija kod dece i nova saznanja u različitim situacijama: proleće je stiglo jer je lišće zeleno, višnje su zrele jer su crvene boje. Beli sneg dete može da poveže kroz razgovor o dolasku zime… Koliko je prepoznavanje boja nekada u sinergiji sa ukusom, zvukom, govori nam sinestezija i veština da neki od nas boju povezuju sa određenim slovom, danom, mestom, preplitanjem različitih čula u svojoj percepciji.

„Učenje o bojama kroz odabir i imenovanje boja je više od razlikovanja boja. Deca selektovanjem igračaka iste boje vežbaju i koncentraciju. Bojenjem polja u bojankama ili na papiru određenom bojom razvijaju preciznost i strpljenje. Deca razvijaju veštinu govora i povezuju reči opisivanjem predmeta po njegovoj boji. Zapravo, to je i razvijanje dečje mašte u svakodnevnim situacijama i razumevanje promena u okolini i životu. Istražujte sa svojom decom svet boja i vežbajte kreativnost uma“, preporučuje Ana Gemaljević.

Portal Mojkovac

Pročitajte još